Преузимање
Антологија, Растко Петровић
Документи- Школа
Извештај о успеху ученика за крај школске 2024-25. године
Prezentacija akreditovanih seminara 2025-2028
Јасмина Бундић
Средња медицинска школа “Др Ружица Рип”
Dokumenti – linkovi
Kako je Sveti Nikola postao Deda Mraz Ko je bio Sveti Patrik
Antologija srpske književnosti https://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/
Narodni muzej u Beogradu https://www.narodnimuzej.rs/
Marina Nedeljković, OŠ “Stevan Čoliović”, Arilje
Документа – задатак 3
Алекса Шантић
Алекса Шантић
Алекса Шантић (Мостар, 27. мај 1868 — Мостар, 2. фебруар 1924), српски књижевник и пјесник. Један је од најзначајнијих наших пјесника.
Живот и рад
Основну школу је завршио у Мостару. Потом је радио у трговини својег оца, а касније је учио у трговачким школама у Љубљани и Трсту. Ту је на њега утицао Људевит Вуличевић који му је био приватни учитељ. Без завршене школе се Шантић 1883. вратио да ради у очеву радњу. У Мостару је затекао „необично мртвило”, које је било посљедица „недавно угушеног херцеговачког устанка против Аустрије”, како пише о њему Владимир Ћоровић.
Послије неколико година се читав посветио књижевности и националном раду. У то вријеме у Мостару се налазио већи број младих, национално освјештених и књижевно способних стваралаца. Погодно је било и то што је српска јавност тада обраћала велику пажњу БиХ и њеној борби против аустроугарске окупације. У тим круговима Шантић је био један од вођа. Као такав био је један од уредника „Зоре”, књижевног часописа (1896—1901), оснивач и члан позоришне дружине, оснивач и зборовођа пјевачког друштва „Гусле”, један од оснивача „Мале Библиотеке”, предсједник пододбора „Просвјете” и члан редакције „Народа”. Када је касније оболио морао је да напусти друштвене дјелатности. Више о иторијском тренутку у којем је живео радио можете сазнати у Народном музеју Србије https://www.narodnimuzej.rs/
Купио је 1910. вилу у Борцима код Коњица, гдје је живио 1913. године када су га аустроугарске власти протјерале из Мостара. Кад је избио Први свјетски рат узет је од аустроугарских власти за таоца, али је пуштен због болести. Двапут је ипак тужен због родољубивих пјесама. Године 1920. прослављена је Шантићева 25-годишњица, и тада је добио низ признања и одликовања.
Прве стихове је објавио 1887. године у сомборском дјечјем листу „Голуб”. Потом је постао сарадник „Босанске Виле” и других часописа. Током живота је издао шест свезака Пјесама: 1891, 1895, 1900, 1908, затим у Српској књижевној задрузи 1911. избор из Пјесама, и 1913. свезак под именом На старим огњиштима. „Књижевни Југ” је 1919. одштампао Шантићеве пјесме латиницом. Након Шантићеве смрти 1925. у Београду је поново издат избор Шантићевих пјесама. Шантићеви стихови су штампани и у Антологији српске књижевности http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ Четири краће драме у стиху су му: Под маглом (1907), Хасанагиница (1911), Анђелија (1912), Сунце (рукопис). Шантић се бавио и превођењем стихова, особито Хајнеа. Године 1910. штампао је читаву збирку Из немачке лирике, а 1919. године Пјесме Роба од Свјатоплука Чеха.
Остао је међу најпопуларнијим српским пјесницима. У пуном смислу је био самоук, и развијао се полако и тешко. Био је пријемчиве нарави па се нарочито у почетку приклањао разним утицајима. Једно вријеме је писао слично Змају, а касније је наставио по своме, задржавајући своју романтичку сентименталност. У основи његовог зрелог рада се и даље осјећа инспирација из народних пјесама, такве су песме Емина, Што те нема Стога је примљен у ширим круговима народа као истински национални пјесник, и предавач правих народних осјећаја и мисли.
Јелена Мартиновић
Документи – Плави чуперак
Документи – академија
Докумета:
План рада Тима за медијатеку и стручну литературу
Годишњи статистички извештај Зајача+Јелав
Линкови:
Немања Максић, ПУ ,,Бамби”, Лозница
Документи
Bogata istorija OŠ Miloš Savić, Lučica
Osnovna škola “Miloš Savić ” Lučica obuhvata tri škole u tri sela Lučici, Prugovu i Poljani koja imaju bogatu istoriju.
Osnovna škola “Miloš Savić ” Lučica obuhvata tri škole u tri sela u Lučici ,Prugovu i Poljani. U selima Lučica i Poljana je osmogodišnja škola, dok je u Prugovu četvorogodišnja škola. Prema nekim činjenicama i saznanjima škola u Lučici postoji od 1840.godine , u Poljani od 1869. god., u Prugovu od 1895. god. Verifikovana činjenicama da je Požarevac u to vreme jedan od najvećih gradova još 1733. godine imao školu , a da je Lučica dobila školu 1840.god.
Prema nekim istorijskim zapisima prvi učitelj je bio Milan Bogdanović koji je okupio oko 20 učenika u trošnoj zgradici i imao tri razreda, odatle je kroz vekove rasla i podizala opšteobrazovni i kulturni nivo sredine i davala veliki doprinos stalnom napretku naroda ovog kraja i države u celini.
Poslednjih godina Prugovo postaje poznato po manifestaciji pod nazivom „Boj na Prugovu“.
Ono što je zajedničko za sva tri sela je to da imaju zajedničku prošlost, zajedničku tradiciju kao i zajedničku školu koja ih povezuje. Selo Lučica je najveće selo braničevskog okruga kako po površini tako i po broju stanovnika, istakao je Slaviša Stojadinović, direktor škole.
Данијелка Пауновић ОШ ” Милош Савић ” Лучица
Документи – Музичка школа
Клод Дебиси дугује рођење драме „Сиринкс“ свом пријатељству са Габријелом Мурејем. Овај драмски писац и песник је желео да Дебиси створи музику за једну од његових драма, писац и композитор су о томе више пута разговарали, али ствари никада нису отишле даље од разговора. 1912. године ипак је дошло да сарадње, Муреј је предложио Дебисију да напише музику за његову драму „Психа“, која би пратила балетску сцену Панове смрти.
Дебиси је створио музичку нумеру за соло флауту, која по својој природи није дозвољавала никакву пратњу и могла је да пренесе архаичност дивље природе која се повезује са ликом Пана. Мелодија се развија тако слободно да је композитор чак одбио да је подели на тактове.
Први извођач дела био је флаутиста Луј Флери. Дебисијева музика пратила је кореографску сцену коју је уз светлост свећа изводила плесачица у белој одећи, плешући боса. Дебиси није дао овом делу наслов „Сиринкс“ – претпоставља се да се звао „Комад за Психу“ (али нема тачних података, пошто је рукопис изгубљен). Луј Флери је сачувао белешке дела, а за живота аутора дело је изводио још један флаутиста, Марсел Моаз.
Дело је први пут објављено након смрти Клода Дебисија, 1927. године. Издавач Жан Жобер се плашио да би потенцијални купци могли сматрати дело превише сложеним због недостатка тактних линија, па је додао тактне линије. Такође је делу дао нови наслов, „Сиринкс – Панова фрула“, повезујући тако дело са легендом о Пану и Сиринксу. Након тога, комад је добио краћи назив, „Сиринкс“, и сада се изводи под тим називом.
Легенда о Сиринксу: Syrinx
Ноте за композицију Сиринкс од Клода Дебисија: Debussy – Syrinx (solo flute)
Ана Самарџић
МШ “Марко Тајчевић”