Клод Дебиси дугује рођење драме „Сиринкс“ свом пријатељству са Габријелом Мурејем. Овај драмски писац и песник је желео да Дебиси створи музику за једну од његових драма, писац и композитор су о томе више пута разговарали, али ствари никада нису отишле даље од разговора. 1912. године ипак је дошло да сарадње, Муреј је предложио Дебисију да напише музику за његову драму „Психа“, која би пратила балетску сцену Панове смрти.
Дебиси је створио музичку нумеру за соло флауту, која по својој природи није дозвољавала никакву пратњу и могла је да пренесе архаичност дивље природе која се повезује са ликом Пана. Мелодија се развија тако слободно да је композитор чак одбио да је подели на тактове.
Први извођач дела био је флаутиста Луј Флери. Дебисијева музика пратила је кореографску сцену коју је уз светлост свећа изводила плесачица у белој одећи, плешући боса. Дебиси није дао овом делу наслов „Сиринкс“ – претпоставља се да се звао „Комад за Психу“ (али нема тачних података, пошто је рукопис изгубљен). Луј Флери је сачувао белешке дела, а за живота аутора дело је изводио још један флаутиста, Марсел Моаз.
Дело је први пут објављено након смрти Клода Дебисија, 1927. године. Издавач Жан Жобер се плашио да би потенцијални купци могли сматрати дело превише сложеним због недостатка тактних линија, па је додао тактне линије. Такође је делу дао нови наслов, „Сиринкс – Панова фрула“, повезујући тако дело са легендом о Пану и Сиринксу. Након тога, комад је добио краћи назив, „Сиринкс“, и сада се изводи под тим називом.
Легенда о Сиринксу: Syrinx
Ноте за композицију Сиринкс од Клода Дебисија: Debussy – Syrinx (solo flute)
Ана Самарџић
МШ “Марко Тајчевић”