Битка код Ватерлоа је била последња Наполеонова битка. На Ватерлоу се 18. јуна 1815. борио и изгубио против војске Седме коалиције, којом су командовали војвода од Велингтона и Гебхард фон Блихер.Наполеон је након повратка са Елбе поново постао цар Француске за време периода Наполеонових сто дана. Снаге остатка Европе ујединиле су се против Француске у Седму коалицију око Велике Британије, Пруске и Русије. Битка се одиграла у Белгији, 2 km од Ватерлоа и 12 km од Брисела.

Приказ битке код Ватерлоа

Бојни поредак

У бици је учествовало 71.947 француских војника. Савезници из Британије, Брунсвика, Хановера, Насауа и Холандије имали су 67.661 војника. Од 26 пешадијских брогада у Велингтоновој војсци било је 9 британских бригада. Од 12 коњичких бригада 7 је било британских. У бици су суделовала 2 и по корпуса пруске војске. Нападали су француско десно крило. До 18:00 у бици је учествовало 48.000 пруских војника. Две бригаде напале су Лобау у 16:30, а 2. корпус и делови 1. корпуса су се укључили у 18:00.

Битка

На десној страни Ватерлоа је „дворац“ Хугемонт, који није представљао неку озбиљну војну утврду. Одатле се протезала избочина у смеру запад-исток до села Папелат на крајње левој страни. И Хугемонт и Папелот су били утврђени, па су сигурно ушвршћивали Велингтонова крила. Папелот је осим тога контролисала пут према Вавру, одакле је требало стићи пруско појачање. Избочину је пресецао друм у смеру север-југ према Бриселу. На западној страни тога друма испред Велингтонове линије била је фарма Ла Хеј Сент, где је Велингтон сместио 350 пешадинаца. На супротној страни друма био је песак, који је представљао заштиту за једну јединицу стрелаца.

Велингтон је заузео добар бојни поредак. Било који напад на Велингтонову десну страну суочавао би се са Хугемонтом. Било који напад на центар значи да ће се нападач суочавати са ватром са Ла Хеј Сента и са песка. Било који напад на леву страну значио би борбе кроз улице Папелота. Осим тога Велингтон је по обичају добро прикрио праву снагу своје војске. Наполеон је одбацио могућност да изманеврише Велингтона са тога повољног положаја, јер како време пролази могу доћи и Пруси. Због тога се одлучио за план да направи напад, којим би одвукао Велингтонову пажњу од правог циља. Наполеон је сматрао да ће напад на Хугемонт одвући Велингтонове резерве у том правцу, па ће моћи напасти леви Велингтонов центар пуном снагом. Наполеон се надао да ће тим нападом пробити Велингтонове ослабљене линије и тиме отерати Велингтона од Пруса, а Пруси би се после тога нашли заглављени између Наполеона и Грушија.

Битка је започела одвлачећим нападом на Хугемонт у 10:00. Успех Наполеонова плана је зависио од тога колико ће Велингтон повући резерви на угрожено десно крило. Жером Бонапарта је предводио напад на Хугемонт. Велингтон је стварно повукао већину резерви на десно крило. Међутим напад на Хугемонт развио се у целодневну битку, у коју је улазило све више француских војника. Због тога је то имало супротан ефекат од намераваног.

Главни напад, који би почињао опасном француском пољском артиљеријом каснио је сатима док год се тло од претходног пљуска није довољно осушило да би издржало тежину артиљерије. Осим тога блато је спречавало и пешадију и коњицу. Када је француска артиљерија започела паљбу око 11:35, очекивани ефект артиљерије је изостао због меког тла, које је апсорбовало удар многих артиљеријских зрна. Осим тога Велингтонова тактика је умањила број вредних мета. Око 13:30 Наполеон је добио информације да Пруси напредују према његовој десној страни. Због тога је наредио маршалу Неју да пошаље пешадију под командом Дерлона према Велингтоновом левом центру источно од Ла Хеј Сента. Дерлон је имао 4 дивизије од 18.000 војника. Дерлон се већ сукобљавао са Велингтоном раније у Шпанији и знао је за његову тактику масивног кориштења краткодосежних мушкети против пешадије. Дерлон је због тога одлучио да не напада у уобичајеном француском распореду, него батаљон по батаљон, један иза другога. Дивизија која је била на крајње левој страни упустила се у сукобе са браниоцима на Ла Хеј Сенту. Десна се упустила у борбе кроз Папелот. Преостале две дивизије под командом генерала Донзелоа и Маркоњеа су напале низоземску 1. бригаду и успеле је након артиљеријске паљбе и борбе брзо истиснути са избочине. Иза њих је била дивизија од 7.000 војника под командом генерала Томаса Пиктона. Дивизија је имала и ветеране из рата у Шпанији. Уследио је сукоб Пиктонове дивизије од 7.000 војника против 9.000 француских војника. Дошло је до размене ватре, борбе изблиза и прса о прса. Изгледало је да ће Пиктонови војници изгубити

Николина Крстевски

Средња медицинска школа ,,Др Ружица Рип” Сомбор