(1865-1914)

Стеван Стојановић Мокрањац је српски музичар. Рођен је у Неготину (породица му је родом из села Мокрање, по коме је касније и добио надимак Мокрањац).

Кућа и музеј Стевана Ст. Мокрањца у Неготину

Прве музичке кораке направио је у свом родном месту, певајући у црквеном хору. Као гимназијалац у Београду добија виолину и узима часове да би научио да је свира. Ту упознаје и хорско певање поставши члан Првог београдског певачког друштва. Након тога одлази на школовање у иностранство, у  Минхен, Рим и Лајпциг.

Мокрањчеве најзначајније композиције су 15 руковети,  Литругија Светог Јована Златоустог, Опело…

Он је најзначајнија личност српске музичке историје. Његова улога у развоју српске музике пореди се са улогом Вука Караџића у српској књижевности. Као један од најзначајнијих српских мелографа записивао је народне мелодије, црквене напеве и све што је имало везе са музиком.

Са својим пријатељима, Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем, основао је прву музичку школу у Србији. Та школа данас носи име „Мокрањац”. Он је у њој био директор, али и професор. Утемељио је први гудачки квартет у Србији, којим је отворио врата камерној музици у Србији. Учествовао је у оснивању Удружења српских музичара, чији је и председник био, а изабран је и за дописног члана Српске краљевске академије (сада САНУ).

Бебица Спасић

ОШ „Иван Вушовић”