Na današnji dan je rođen Nikola Tesla, jedan od najvećih umova 20. veka. Pronalazač i naučnik, zahvaljujući kome koristimo naizmeničnu struju, zaslužan je za više od 700 izuma.
Njegov rad je takođe doprineo napretku na polju bežične komunikacije, lasera, x-zraka, radara, rasvete, robotike, itd.
Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, mestu koje se tada nalazilo u Austrijskom carstvu. Nakon studije elektrotehnike u Gracu i Pragu, 1884. godine odlazi u Sjedinjene Američke Države gde kratko sarađuje s Tomasom Edisonom. Ipak, dva genija nisu mogla da rade zajedno, pa Tesla posle 6 meseci odlazi iz njegove firme iako je bio jedan od bolje plaćenih inženjera. Rad kod Edisona nije bio uzaludan jer je Tesla upoznao svog budućeg patentnog zastupnika.
Ubrzo je naučnik shvatio da mora da zaštiti svoje izume kako bi došao do sredstava za razvoj budućih ideja, pa je osnovao svoju prvu kompaniju “Tesla Electric Light & Power Company”. Koristio ju je kao osnovu za razvijanje svojih inovacija u oblasti električne energije, uključujući istraživanje naizmenične struje.
Prvu prijavu za patent je podneo 30. marta 1885. godine, a odnosila se na izum rotirajućeg magnetnog polja. On je bio ključan za razvoj naizmenične struje (AC) i postavio temelje za mnoge kasnije Tesline radovi i patenti.
Rotirajuće magnetno polje omogućilo je stvaranje elektromotora koji mogu da rade na naizmeničnu struju, što je bila velika inovacija u to vreme, jer su tadašnji motori bili dizajnirani samo za rad sa jednosmernom strujom.
Nekoliko patenata, uključujući vlasništvo nad motorom za naizmeničnu struju, prodao je Džordžu Vestinghausu. Pronalasci su mu doneli znatnu količinu novca, čiju je većinu iskoristio na finansiranje sopstvenih, kako uspešnih tako i neuspešnih, projekata. Godine 1895. Tesla i Vestinghaus su na Nijagarinim vodopadima izgradili prvu hidroelektranu na svetu.
Teslina patentna strategija
Tesla je bio velemajstor promocije i svojevrsni šoumen, po čemu se vidno razlikovao od Edisona koji se bavio isključivo proizvodnjom. U narednim fazama Tesli više nije bio cilj samo da proizvodi već proda i licencira.
Naš naučnik je jednostavno bio genije ispred svog vremena i mnogi izumi nisu mogli da se razviju, a veliki faktor je činio i hronični nedostatak novca.
Stoga je veliki broj Teslinih patenata ostao nezaštićen iz nepoznatih razloga, ali je moguće da je dosta razmišljao da li da izume zaštiti samo u SAD ili da strategiju proširi i na druge zemlje.
Danijelka Paunović
OŠ ” Miloš Savić ” Lučica