Сомбор је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Западнобачког управног округа и пети град по броју становника у Војводини. Према попису из 2022. било је 41.814 становника, док са околином има 70.818 становника. Налази се на крајњем северозападу Србије, у близини границе са Хрватском и Мађарском.

У 14. веку, на властелинском имању угарске породице Цобор, развија се мало место, које је било у власништву властелина Цобор Сент-Михаља. По овом властелину је и данашњи град Сомбор добио име. Године 1541. Османско царство заузима Цобор Сент-Михаљ. Османлије у својим дефтерима уместо имена Цобор Сент-Михаљ 1543. године наводе име Сомбор. У време османског заузимања, Сомбор је био велика варош, са градском цитаделом и пуно којунџијских дућана. Већина становништва били су Срби, а било је и Мађара. Године 1687. Сомбор освајају Аустријанци. Након завршетка Првог светског рата, Сомбор у склопу Војводства Србије и Тамишког Баната постаје део Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Град Сомбор је смешен између Паневропских коридора 7 и 10. Обзиром да је на 7 km од самог града лоциран војни Аеродром Сомбор, који је Мастер планом Министарства одбране Републике Србије предвиђен за цивилни саобраћај, постоји могућност за развој ваздушног саобраћаја. Сомбор је такође познат по својим образовним установама, међу којима и Педагошки факултет.

Тања Раденковић

Средња медицинска школа “Др. Ружица Рип”